Energetska efikasnost gradjevinskih objekata

U radu «Energetska efikasnost – korišćenje energije u zgradama» Enno Abel iz Geteborga u Švedskoj, izneo je mere za uštedu električne energije u zgradama, čija potrošnja u Švedskoj iznosi skoro polovinu ukupne energije koju zgrade zahtevaju.

U radu « Odredjivanje i optimizacija energetske efikasnosti zgrada“, uz podnaslov „Budimo korak ispred EU“, prof. Marija Todorović je dala pregled aktuelnih tema istraživanja kod nas i osvrt na istraživanja i razvoj korišenja sunčeve energije i kogeneracije u zgradama u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Podsetila je na uspešno izvedene projekte, kao što je sistem sprege korišenja sunčeve energije i morske vode kao toplotnog izvora za zagrevanje tople sanitarne i bazenske vode, kao i za zagrevanje prostora, odnosno korišenja morske vode kao toplotnog ponora za sistem hladjenja „Slovenske plaže“ u Budvi, a takođe i sistem kogeneracije kompleksa „Interkontinental/apartmani“ u Beogradu, što je sve uradjeno pre više od dvadesetak godina. Na osnovu iskustava iz takvih i drugih projekata, koji su prednjacili u svetu, kao i uvida u sadasnje projekte EU oko utvrdjivanja, kontrole i sertifikacije enegetske efikasnosti zgrada, konstatuje se da naši stručnjaci taj posao mogu, za domaće ekonomske prilike i uslove, da urade brže i bolje od evropskih «eksperata» koji su na tim projektima angazovni.

Maija Virte, iz poznatog finskog proizvodjača KGH opreme „Halton“, u radu «Obezbedjenje dobre unutrašnje sredine u energetski efikasnoj administrativnoj zgradi « prikazala je nove elemente procesa upravljanja unutrašnje klime u promenjenim okolnostima tokom veka trajanja jedne administrativne zgrade.

Rad Snežane Petrović »Parametri energetske sertifikacije zgrada» je definisao kriterijume energetske efikasnosti objekata, polazeći od zahteva Evropske direktive 2002/91/EC i potrebnih usaglašavanja sadašnjih propisa u Srbiji sa tim zahtevima.

Angela Šašić Kalagasidis, sa Švedskog univerziteta, koja je počela svoju nastavničku karijeru kao asistent na Mašinskom Fakultetu u Beogradu, izlagala je rad „Vazdušno nepropusna zgrada- od projektnog koncepta do ostvarenih karakteristika», u kome je dala prikaz rezultata ispitivanja jedne eksperimentalne zgrade.

Štednja energije u zgradama

U ovoj sekciji je saopšteno osam radova, čiji su autori predstavili uvođenje mera i rezultate merenja i dinamičkih simulacija koje doprinose racionalnom korišćenju energije i poboljšanju energetske efikasnosti zgrada.

Detaljan opis procedure merenja grejnog kapaciteta uređaja za grejanje prema evropskoj normi EN 442 predstavio je Erik Pavlovič iz "Hidria Institut Klima d.o.o." , Godovič, Slovenija.

Poređenje regulacionih balansnih ventila nezavisnih od promene pritiska firme "Danfoss" sa običnim regulacionim ventilima predstavljeno je u radu "Novo energetski efikasno rešenje za regulaciju protoka u terminalnim jedinicama".

Tim istraživača sa Univerziteta u Solunu predstavio je analizu potrošnje energije u stambenoj zgradi kada se koriste konvencionalni sistemi grejanja i klimatizacije i sistemi bazirani na obnovljivim izvorima energije. Sa solarnim kolektorima dolazi se do značajne uštede na godišnjem nivou od 54%.

Prednosti primene noćne ventilacije u letnjem periodu, kao i uštede ukupne energije klimatizacionog postrojenja koje se mogu postići za klimatsko područje Beograda, predstavljene su u radu Maje Todorović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

U radu "Studije slučaja ko-simulacije predviđanja karakteristika zgrada", autora Marije Trčke iz Beogrda i Jana Hensena sa Univerziteta u Eindhoven-u, dat je novi pristup ko-simulacije u zgradama.

U okviru programa energetske efikasnosti, predstavljen su i dva rada , jedan koji se odnosi na objekat u Srbiji (autori Aleksandar Durković,Gordana Stojanović i Dimitrije Ilić iz Agencije za energetsku efikasnost Srbije) i drugi koji tretira zgradu osnovne škole u Crnoj gori (autori Radovan i Ivana Martinović).

Proces integralnog „komisioninga“ instalacija u zgradama je predstavio Boban Ratković iz firme "CES Engineering Ltd" iz Vankuvera, koji ima diplomu diplomiranog mašinskog inženjera sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Po završetku izlaganja razvila se vrlo korisna diskusija o izloženim temama.

Sistemi daljinskog grejanja

Izlaganje radova u ovoj sekciji organizovale su Beogradske elektrane i Svedska agencija SIDA, a povod je bio dugogodisnje prisustvo švedskih specijalisa u Beogradu na realizciji projekta koji je agencija SIDA finansirala. Gospodin Lambert je otvorio sekciju izalganjem o „ Programu rehabilitacije dljinskog grejanja u Beogradu- komponente korporativnog razvoja“. Cilj ovog projekta bio je da se Beogradske elektrane transformišu u komercijalno preduzeće orijentisano ka potrošaču. Gospodin Lambert je takodje govorio o tehničkim komponentama rehabilitacije dljinskog grejanja u Beogradu: renovirano je ili zamenjeno 1500 podstanica, zamenjeno je 12 km cevovoda, a tri velike toplane su prilagodjene novom načinu rada orijentisanog ka potrošačima. Rezultat je dobijeno efikasnije grejanje sa uštedom energenata od 25%.

O magnetnom tretmanu vode kao efikasnom rešenju za sprečavanje stvaranja naslaga kamenca u instalacijama toplotnih podstanica daljinskog grejanja, bilo je reči u radu Bojana Bogradnovića, Ljubiše Vladića i Petra Vasiljevića, iz Beogradskih elektrana. Oni su izneli iskustva stečena u toku trogodišnje eksploatacije modernizovanih podstanica.
Peter Dannbring, je imao saopštenje pod naslovom „ Bolje cene i oprema i kraći period od donošenja odluke do uštanja u rad, sa metodologijom nabavke u skladu sa najboljom praksom“.

Nenad Milovanović je je izneo način merenja toplotne inercije toplovoda, a grupa autora sa Mašinskog fakulteta u Beogradu (V. Stevanović, B. Živković, B. Maslovarić. S. Prica, M. Todorović,R. Galić) i iz JKP „Beogradske elektrane“ (D. Mandić, D. Dragojević, S. Nikodijević, V. Trkulja) dali su model i kompjuterski program zasnovan na numeričkom rešavanju nestacionarnog transporta toplote i hidruličkom proračunu promene pritiska i raspodele protoka u složenim cevnim mrežama. Rad autora iz Niša i Beograda (Tomaž Benedik, Milan Ogrizović, Petar Vasiljević, Zdravko Dobrić) „Ekonomično vođenje pumpe i temperature u dovodu“, opisuje efekte koji se postižu korišćenjem programskog modula za optimizaciju ulazne temperature sistema i optimizaciju rada pumpe daljinskog grejanja u realnom vremenu.

Autori iz Čačka, Snežana Dragićević i Radojka Krneta sa Tehničkog fakulteta i Nenad Ocokoljić sa Petrom Domanovićem iz Javnog komunalnog preduzeć za grejanje i održavanje zgrada, predstavili su dugoročni plan razvoja i modernizacije daljinskog sistema za grejanje u Čačku. Predrag Milanović sa koautorima Branislavom Jaćimovićem, Srbislavom Genićem, Srdjanom Nikodijevićem i Milenkom Vićentijevićem, izložio je rezultte ostvarene u okviru realizacije projekta na temu geotermalne energije koja bi se koristila u centralizovanim sistemima grejanja.

Tema izlaganja Radnila Savića i Gordana Mandića iz JKP „Beogrdske elektrane“ bila je mogućnost primene termografije u sistemima dljinskog grejanja.

Tehnika hlađenja i rashladni uređaji

Cristian Stach iz firme DAIKIN, Austrija je obvestio prisutne o efikasnosti rashladnih uredjaja sa direktnom ekspanzijom freona u režimu monovalentnog grejanja. O karakteristikama klimatizera sa tečnim odvlaživačem koji korise orebljeni pločasti razmenjivač toplote i ravan pločasti kolektor, govorio je P. Shayegan, mladi inženjer iz Irana u ime grupe koautora. Autori smatraju da će model koji su dobili biti konkurentan konvencionalnim sistemima.

Michele Albieri iz italijanske firme „RHOSS“, izložio je rad grupe koautora «Simulcija u službi naprednih sistem upravljanja čilerima», o projektovanje unapredjenih sistema upravljanja za poboljšanja karakteristika čilera. Rad je zasnovan na simulaciji čiji su rezultati potvrdjeni eksperimentima.

Dušan Golubović, sa Mašinskog fakulteta u Istočnom Sarajevu izložio je nastavak svojih istraživanja rashladnih tornjeva hiperboloidnog oblika, a prof. Risto Ciconkov, sa koautorom Anom Lazarevskom, sa Mašinskog fakulteta u Skoplju, izložio je rad «Projekti energetske efikasnosti pretvoreni u isplative investicije pomoću mehanizama čistog razvoja iz protokola iz Kjota».

„Matematičko modeliranje i simulacija kriogenog razmenjivača toplote“ bio je rad Dragutina Debeljkovica, iz Beograda i koautora Aleksandra Sićovića iz Kranja. Franc Kosi, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, je izneo svoj rad u koautorstvu sa Ivanom Zlatanovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je tretirao unutrašnje međuhlađenje ubrizgavanjem prigušenog kondenzata u rashladnim instalcijama sa vijčanim kompresorima.

Gratia Marija Tarlea, sa Fakulteta za instalacije i sisteme u zgradama, iz Bukurešta, iznela je iskustva tzv. dobre prakse u tehnici hladjenja u Rumuniji, a zatim je Klas Berlof, ekspert iz Švedske, sa zaduzenjem u Evropskoj Uniji da prenosi uputstva i prati sprovodjenje Kjoto i Montrealskog protokola i zamenu freona, govorio o «Pratećoj industriji hlađenja u tranziciji».